Сестринска професија, као темељ здравствене заштите, остварује стални напредак, али је и даље прате бројни проблеми, као што су преопотерећеност послом, недовољно препознавање и признавање медицинских сестара и техничара и њихов недостатак у систему здравствене заштите, истакнуто је данас на Трећем научном скупу сестринства са међународним учешћем на Медицинском факултету Фоча.
Медицинска сестра у Дому здравља у Источном Сарајеву Јована Мрдић каже да им разне едукације и семинари, уз љубав према послу и сталну посвећеност, дају могућност да напредују.
„Сви пацијенти се на крају слију у Дом здравља, са свим налазима, рецептима, превијања, инфузије, инјекције, терапије од стране специјалиста, наставак постоперативног лијечења, све се на крају сведе на примарну здравствену заштиту. У служби смо наших пацијената, широког срца увијек спремни да их прихватимо и да им помогнемо“, поручује Мрдићева.
„Економска моћ сестринства“ је глобална тема овогодишњег Међународног вијеће медицинских сестара, које удружењима широм свијета даје смјернице у циљу оснаживања ове професије.
Шеф Катедре за здравствену његу Медицинског факултета Јелена Павловић истиче да ова професија напредује, упркос проблемима и упркос парадоксу да у здравственим установама недостаје ове радне снаге, а истовремено је доста медицинских сестара на бироима рада у потрази за послом.
Она каже да су са једне стране проблеми, а са друге стране радости ове професије, коју одликују хуманост, саосјећајност, лијепа ријеч и тимска сарадња.
„Таква професија се треба бранити само континуираним радом, сталним образовањем и улагањем у сестринство, јер на тај начин можемо створити нову радну снагу и улагати у постојећу, а самим тим сви здравствени системи ће бити приступачнији и одрживи“, каже Павловићева, која је и предсједник Удружења дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске.
Она додаје да је доста помака и да се доста улаже, да су министарства и остали доносиоци одлука препознали важност сестринства, али и да је вријеме за додатне промјене.
„Морамо се удружити и удруженим снагама заједно радити, сестре морају бити више одговорније и више активније у цијелој овој причи, зато данас и дјелујемо тимски, заједно Медицински факултет и два удружења, која су организовали овој програм, покушавамо да детектујемо проблеме и да радимо на њиховом рјешавању“, поручила је Павловићева.
Директор Средње медицинске школе у Подгорици Кристина Радоман, која је присуствовала научном скупу у Фочи, наводи да је велика заинтересованост за ову струку, па при упису у школу испод црте остану и по три одјељења ђака.
„Највећа заинтерeсованост је за здравственог техничара, јер је то једно свеобухватно знање. Један дио дјеце остаје, један дио, нажалост, као и у свим земљама иде вани. Наравно, плате, бољи услови и све оно што се нуди, одвуку нашу дјецу, али их и доста остане у Клиничком центру и приватним установама у Црној Гори“, каже Радоманова.
Предсједник Удружења медицинских сестара и техничара регије Фоча Наташа Радовић каже да је од велике важности повезаност Универзитетске болнице са Медицинским факултетом и катедром за здравствену његу.
„Самим тим стичемо нова знања, нове компетенције, нове вјештине и бољу праксу. Услови рада су добри и трудимо се да будемо најбољи, да нам је услуга професионална и брза и да су пацијенти задовољни, што је најважније“, рекла је Радовићева.
На научном скупу у Фочи представљени су резултати најновијих истраживања у сестринству, уз приказ најновијих искуства из праксе.
Трећи научни скуп сестринства са међународним учешћем организовали су Медицински факултет у Фочи – Катедра за здравствену његу и Удружење дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске, у сарадњи са Удружењем медицинских сестара и техничара регије Фоча.