Академик Бориша Старовић
05. август 1940. – 16. мај 2005.
Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940. године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958 године и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964 као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. године на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976. године. Као стипендиста British Counicil – током 1976. и 1977. године боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Edinburg, Derbi, London / гдје започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године на Медицинском факултету у Сарајеву.
Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. године постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.
Продекан Медицинског факултета постаје 1985. године, Декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. године када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6 априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.
Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума.
За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 године Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. године добио је награду Хипократ за животно дјело и 2003. године Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др Бориша Старовић уврси у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.
Изгубили смо великог човјека, стручњака и професора, драгог пријатеља. Његовом смрћу настале су бројне празнине и ненадокнадив губитак за његове најмилије, студенте, колеге и пријатеље. “Ми не желимо да пјевамо химне великану већ желимо да дрхтимо артеријама свим, и да будемо сретни што смо у истом дану дисали и живјели с њим “, рекоше студенти опраштајући се од свог професора.
Проф. др Олга Благојевић
18. фебруар 1939. – 10. јули 2005.
Олга Благојевић, доктор стоматологије, универзитетски професор, основну и средњу зуботехничку школу завршила је у Сарајеву. Након тога уписала је Стоматолошки факултет у Сарајеву, на коме је и дипломирала 1966. године. Након дипломирања радила је у Дому здравља на Илиџи као стоматолог. Универзитетску каријеру започела је 1970. године на Стоматолошком факултету у Сарајеву, као асистент на предмету Стоматолошка протетика. Специјалистички испит из Стоматолошке протетике је положила 1975. године, а 1978. је одбранила магистарску тезу под називом ’’Положај и мјесто ретенционог упирача на оклузалном зубу’’, на Стоматолошком факултету у Сарајеву. На матичном факултету је одбранила и докторску дисертацију 1982. године под називом ’’Биоелектрични потенцијал жвачне мускулатуре и притиска жвакања у рехабилитацији парцијалне крезубости”. У звање доцента је изабрана 1983. године, а 1988. у звање ванредног професора на предмету Стоматолошка протетика на Стоматолошком факултету у Сарајеву. У периоду од 1986. до 1990. године, обављала је функцију продекана за наставу Стоматолошког факултета у Сарајеву.
1993. године прелази у Фочу, гдје оснива Стоматолошки факултет. Обављала је дужност декана Стоматолошког факултета у Фочи, од оснивања факултета до смрти. На овом факултету је 1996. године изабрана у звање редовног професора на предмету Стоматолошка протетика.
Стоматолошки факултет у Фочи је под њеним руковођењем постао установа гдје стичу звања доктори стоматологије, магистри и доктори стоматолошких наука, али и стручна звања специјалисти из разних области стоматологије.
Међу многим врлинама које су је красиле, вјероватно најцјењенија је била њена отвореност за све професионалне иновације, а посебно отвореност за сарадњу са другим институцијама, домаћим и иностраним, са суштинским циљем размјене и подјеле стеченог знања и искуства. Проф. Благојевић је била активан и уважен члан Вијећа Балканске асоцијације стоматолога, носилац је или учесник неколико научно-истраживачких пројеката у земљи и иностранству, и организатор бројних домаћих симпозијума.
